Stiže mi, sad već pretprošle godine, ceger sa grbom Sveučilišta u Zagrebu. U njemu „Priče za laku noć za mlade buntovnice”, i još tri knjige. Uz njega, doduše mejlom a ne autobusom, stiže i Milovanova reportaža sa Interlibera. U toj reportaži nije bilo srce Baš Čelika, iako se reči u ovom pasusu nižu kao da jeste, nego napomena da bi bilo lepo kad bih te poklon-knjige pročitala i prikazala na blogu pre ubacivanja u Razmenu. Do danas nije došao red na sve njih, što vam otprilike daje uvid u moj raspored. (Jednom ću napisati zaseban tekst kao odgovor na pitanje zašto verovatno neću pročitati vašu knjigu iako je možda najbolja koju bih u životu…