Kad sam bila mlađan lovac (čitaj: kad sam imala šest godina) omiljeni dan mi je bila nedelja popodne. Razlog za to je bila razmena sličica koja je se održavala u mom komšiluku. Nedavno, takođe jednog nedeljnog popodneva, održana je jedna drugačija razmena. U pitanju je druga po redu razmena knjiga „Knjigoložnička zimnica” koja je za mene, ne više tako mlađanog lovca, značila momente detinjeg ushićenja i sreće sa kojim se ne može porediti nijedna razmena sličica tog poslednjeg leta pred polazak u školu. Naime, jedno dražesno stvorenje po imenu Katarina organizovala je događaj na kom su knjiške entuzijaste poput mene donosile svoje knjige kojima je vreme za novi dom, za njih dobijale…