Ono što je Agata Kristi rekla, da treba pisati i ako ne umemo i ako nam se ne dopada to što pišemo i ako nam se baš i ne piše, istrgnuto je iz konteksta tako da legne svima koji bi knjige trebalo samo da čitaju. Zato ne valja citirati pred bubačima. (Iz istog razloga ne valja poklanjati „Misli velikana” i „Bisere mudrosti” o rođendanima, šta će nam još ta odgovornost u životu.) Nego, to bivanje piscem — Vidite, dogodiće vam se priča. Male su šanse da vam se ne dogodi. Znate onu Pračetovu ideju o idejama koje zuje univerzumima i ‘padaju na pamet’, bilo pužu ili kamenu, polupismenom kočijašu ili lekarki,…