-
Stepa, Čehov – utisci
Zašto ću je čitati ponovo? Zato što treba. Treba je čitati u svim životnim razdobljima, u svakom od njih očima drugog „junaka epizode”, i svako čitanje će biti draže i potpunije i različito obojeno. Priča „Stepe” nije priča o ni po čemu posebnom dečaku Jegoruški koji kreće na put u veliki grad u kojem ima da završi školu, nego priča o stepi i sudbinama koje pešače, jašu ili se voze preko nje. O stepi od koje svaki putnik otkida ono što mu je potrebno, često nesvestan da je išta poneo sa sobom, kad iz nje izađe u civilizaciju. Priznaju samo da u njenoj magli žbunje i kamenje sve liči na ljude,…
-
Henri Džejms – Okretaj zavrtnja
Pisanje o knjigama na osnovu beležaka „iz stare sveske“ nekad bude lakše od pisanja „na živo“. Bezbolno se izostavi sve osim opšteg utiska i onoga što žvrljotine i prepisani citati promeškolje. Ova beleška iz stare sveske nastala je početkom septembra 2014. godine, kad sam se upoznala sa Henrijem Džejmsom i mačkom sad već bivših komšinica. O mački ću drugi put.
-
Vilijem Šekspir – Koriolan
Recite Drugovima da izabraše konzula Što će im sve slobode oduzeti, Učiniti da nemaju više glasa Od pasa koje zbog lajanja biju, A drže ih da laju. Oduvek me je fascinirala Šekspirova sposobnost da jednostavnim umetničkim postupkom jasno izrazi temelj drame. Glad koja nas muči, slika naše bede, to je inventar za popis njinog izobilja. U „Koriolanu“ koren sukoba predstavlja prevelik jaz između društvenih klasa, podvučen razlikom između stilova kojima se likovi u dijalogu služe. Plemićki govor je u stihu, uzvišen i patetičan, dok prosti građani, pobunjenici zgužvani u rulju, svoj stav iskazuju „prizemnom“ prozom.
-
Umberto Eko – Ime ruže
Roman „Ime ruže“ pod svim uglovima i kroz sve slojeve ostaje: 1. zabavna detektivska priča, 2. zanimljiva (anti)teološka rasprava i 3. poučan primer lavirinta. U uvodnim poglavljima (da, više ih je) Eko čitaoca uključuje (posvećuje?) kao saučesnika u adaptaciji rukopisa.
-
Herman Hese – Stepski vuk
Nisam imao mogućnosti da proverim istinitost doživljaja o kojima Haler priča. Ne sumnjam da su oni većim delom izmišljeni, ali to nije namerno izmišljanje, već pokušaj da se duboko proživljena unutrašnja zbivanja zaodenu ruhom vidljivih događaja. Predgovorom ne samo da se ograđuje od sadržine romana, već za nju optužuje i kao njenog autora i protagonistu određuje društvo –
-
Luiđi Pirandelo – Šest lica traži pisca
Šta je to pozornica? Vidiš? Tu se igrom spremaju ozbiljne stvari. Šest lica – Otac, Sin, Majka, Pastorka, Dečak, Devojčica – nešto smeteni i neodlučni ulaze na probu jedne pozorišne predstave. Imaju naročite maske, da deluju kao kreirane realnosti. Odeća im je takva da ne daje utisak da je sašivena od materijala koji se mogu kupiti u bilo kojoj trgovini u gradu i skrojiti u bilo kojoj krojačkoj radnji.
