-
Rastko Petrović – Ljudi govore
…ona ne nosi u sebi nijednu tezu, ne govori ni o jednoj zemlji, ne brani nijednu estetiku. Predgovor je, naravno, manifest. Kod ovih avangardnih svaka je zapeta manifest. I svaka napada i brani drugačiju estetiku. Sviđa mi se “ostrvski temperament”. Ljudi žive i rade radi života i rada. Onome ko razume radnike po izboru i pozivu i rođenju bilo bi prijatno u ovoj priči. Meni bi možda bilo prijatno tu.
-
Braća Grim – Trnova ružica
Užasan izbor. Bolesnije narodne bajke nisam čitala. Ima “normalnih”, “bajkovitih” bajki, kao što su “Trnova ružica”, “Snežana”, “Pčelica matica”, “Čarobni stočić, zlatni magarac i batina iz vreće” i “Živa voda”, a ima i priča o nasilju i nezahvalnosti bez pouke. Sova govori o propasti koju ljudska glupost i samoživost navlače na sve okolo. Ravno, ružno, bez traga
-
Ulica divljih kestenova (izbor)
Izuzetan izbor! Oduševljena sam skoro svakom pričom. Čitala sam je brže i sporije, vraćala se na neke delove i preletala preko njih pri narednom pročitavanju, divila se jeziku i utapala u karakterima. Preporučila bih je četrnaestogodišnjoj sebi. 1. Milorad Pavić – Dopis časopisu koji objavljuje snove Odlična! 2. Aleksandar Tišma – Hiljadu i druga noć Nelagodna.
-
Dragan Lukić – Tri lule
Veselo, razigranije, Dragan Lukić. Lukić je gradsko dete i pesnik za decu iz grada. Njegov junak životinje viđa samo u zoološkom vrtu i kutiji za igračke, velik je i snažan lovac, pa se užasno boji pretećih jarčevih rogova. U selu ima deku sa rukama punim jabuka,
-
Branko V. Radičević – Pesme o majci
Iako sam sve stihove srcem doživela, nisam prepoznala svoju majku u njima. Možda jer nisam sin. Ali verujem da je zbirka ganula svako zahvalno dete, bez obzira na pol. Ima jedan čas kad mati tvoja nemoćna stoji u kutu.
-
Milovan Danojlić – Čudnovat dan
Pa to je kao kad ti na glavu padne crep Ceo svet postao lep! Pošto je ovo ipak lektira za 1. razred, prilagođenija je deci od izbora u knjizi “Da mi je znati”. Sapuni se kupaju, mačka sluša narodne pesme, lubenice sazrevaju, a miš ušiva kišu za dvorište. U martu ceo svet liči na kuću koja se kreči, a mali afrički poglavica cenjen je iako nema nogavice.
-
Milovan Danojlić – Da mi je znati
Pesme su tmurnije nego što bi trebalo da budu. S druge strane, i pesnikovo detinjstvo bilo je tmurnije nego što detinjstva treba da budu. On piše jezikom deteta, ali su mu teme odrasle. Ne tetoši malog čitaoca “malim” osećanjima, već mu daje sebe na papiru. Staru dušu, melanholičnu, u telu mladog čoveka. Pesme “Miris zove”, “Dunja” i “Neprodati hleb” ni odraslom čoveku ne bih čitala. Preturobne su, preteško sive uprkos živosti opisanih boja. Jesu lepe, lepotu im ne poričem. Čitaću ih opet kad mi zatrebaju suze. Šuma kad hukne, njeni uzdasi Sami u sebe ko da utonu. Žao mi je čoveka koji u februaru vidi samo mrak, a u njivama…
-
Ljubivoje Ršumović – Smešna prašuma
Ima dovoljno nonsensa i eufemizama da bi se smatrala poezijom za decu. Sve ostalo je bol odraslog čoveka suočenog sa svetom. (Kao u pesmi “Iza prvog ugla”.) Čak je i patriotizam predstavljen nedovoljno detinjasto da se ne bih zamislila nad stihovima Domovina se brani knjigom
-
Ferenc Molnar – Dečaci Pavlove ulice
“Dečaci Pavlove ulice” jeste roman koji me podseća na maminu staru biblioteku, na prvu zaljubljenost u književni lik (Feri Ač, naravno) i prvo gušenje u suzama posle čitanja. Karakterizacija dečaka uglavnom je tipična za ovu vrstu književnosti, sa manjim, skoro stidljivo naznačenim odstupanjima. Na primer,
-
Semjuel Beket – Čekajući Godoa
Mogla bih da se raspišem o biblijskom podtekstu, o apsurdu i antidrami, ali o tome je toliko stručnijih od mene već pisalo. “Čekajući Godoa” je Metalika svog žanra, od onih klasika koje mrzimo jer su nam nametnuti kao lektira.
