U poslednje vreme neradije načinjem prevodnu književnost, zato što, koliko volim da vidim dobar, toliko me nemaran prevod rastuži. A u ovo, poslednje, vreme, primećujem trend poluprevođenja. Kao da prevodioci ne poznaju ili samo jako ne vole jezik za koji vrše adaptaciju. Zato se obradujem kada vidim poznato ime na prvoj unutrašnjoj strani. Ako sam ga zapamtila, znači da je prevod bio valjan. Tako od savremenih mogu da izdvojim Mariju Miličević, koja je od Sumraka napravila književno delo na srpskom jeziku, Teu Jovanović, koja se drži svog standarda…