Kao što se po naslovnoj fotografiji može naslutiti, u maju sam spremala ispit iz Postmodernizma u srpskoj književnosti, ali povremeno bih priznala i da imam dušu, pa bih čitala i nešto van literature i lektire — cela tri puta, ako je verovati Gudridsu. Neke knjige su mi u tom procesu postale omiljene, a autore nekih sam otpisala do zauvek, što će reći da sam imala prilično prosečan čitalački mesec, uprkos povećem broju stranica. Enciklopedija mrtvih „Sve što živ čovek o smrti može znati.”  Naravno da me nisu sve priče jednako zadivile, niti mi jednako prijale, ali ukupni utisak smešta ovu zbirku maaalko ispred „Novog Jerusalima”, što je čini mojom omiljenom zbirkom priča.…