Uvek oklevam pre načinjanja njegovih priča. Odbijaju me nečim što ne mogu da definišem. Kao da između mene i naslova na koricama postoji davnašnje neprijateljstvo. Dugo sam smatrala da ga prosto ne volim – da je problem u mojoj nedoraslosti zadatku čitanja Andrića. Sad bar znam da mom oklevanju uzrok nije to, iako pravom uzroku nisam na tragu.
-
-
Gabrijel Garsija Markes – Sto godina samoće
Radnja romana odvija se u vremenu pre tabua. Svet je bio tako nov, mnoge stvari još nisu imale ime i, da bi se pomenule, trebalo ih je pokazati prstom. Opisi su stidljivo lascivni i bestidno nevini, poput prvobitne nagosti; humor zasnovan na suptilnom ruganju „prljavoj“ mašti čitaoca. Dok pogledom prelazi preko pasusa