Svaki stil, svaka ornamentika živi svojim osobenim životom samo dotle, dok je živ duh vremena iz kojeg su ponikli. Posle toga menjaju oni opet svoj oblik, dok god se iz tih oblika ne izrodi po sklopu svome nov stil i nova ornamentika, jer su i ljudski duh i njegovi proizvodi podvrgnuti prirodnim zakonima, po kojima se život sastoji iz neprekidnih promena. U svakom zametku leži smrt. Iz groba se diže nov život. U večitom kolu večitih preporođaja nema ni početka ni kraja. Što je prošlo — više se ne vraća, što će doći — nije bilo — sve je novo i opet staro… U prirodi nema ničega, što bi bilo…