Stojim, a gde drugde nego u redu na šalteru SUP-a. Ne, nije sve u redu, samo ja. I još desetak bakica i dekica. Kako to već biva kad grupa (penzioneri + ja) nađe zajedničkog neprijatelja (šalterušu, SUP, državu ili koga već krivi za to što stoji sada i ovde, a ne negde drugde), situacija je — mi protiv njih, pa zato bolje da upoznaš svoje saborce. — A šta ti, dušo, studiraš?  — Dramaturgiju. Na to ti moja grupa penzionera sinhrono uzdahne, zatreperi i zatrepće. Dekica sa naočarima kao dno tegle prvi izgovori ono što svi misle. — Glumica! Prekaljena godinama iskustva, spremna sam da se nosim s ovom situacijom.…