U pismu prijatelju Gerardu Dijegu, Lorka kaže da „jedan pesnik ništa ne može da kaže o Poeziji“. Iako je svestan svog umetničkog postupka, u pričanju o svojoj i poeziji uopšte on mora ostati i ostaje nedorečen, čak i kada slušaoci tu nedorečenost ne primete. Daću sve drugima, isplakaću strast svoju, kao napušteno dete u izbrisanoj priči.