-
Ričard Ovejn Roberts — Sva mesta na kojima smo živeli
Nismo kliknuli Ričard Ovejn Roberts i ja. Kažu da postoji naučno objašnjenje za to što stari ljudi ne vole mladu muziku; čitajući „Sva mesta na kojima smo živeli” prvi put, osećala sam se kako su se morali osećati stari ljudi iz tog istraživanja. Čitajući je drugi put, izdvojila sam priču „Eksplicitna/ retka komunikacija” i o njoj napisala tekst Kanje Vest kao književni lik koji je objavila Bosonoga. Tek treće čitanje doteralo me je do duvara, tj. do staklenog zida sobe na 31. spratu, gde sam delimično uspela da urečeničim ono što mi je ova zbirka od 17 kratkih poluneprozirnih priča pri svakom prelistavanju uradila. Autor je Velšanin i milenijalac, ovo…
-
Marko Šelić – Zajedno sami
Kad o knjizi ništa ne prerazmislim, to može da znači samo da joj se ne smatram doraslom, po bar jednom od parametara čiji se broj svakodnevno povećava. U ovom slučaju, autoritet od kog zazirem nije autor, već tema. Ili, pre, ono iza teme.
-
Orhan Pamuk – Zovem se Crveno
S kakvim god ciljem da neku sliku okačimo na zid, posle nekog vremena počećemo da je obožavamo. Neposrednošću osvaja već na početku. Od onih knjiga povodom kojih se Eko pitao u kakvom su odnosu popularnost i umetnička vrednost. Stihovima iz Kurana datim na prvoj strani Pamuk najavljuje tri osnovne teme romana. Osim njih, razvija i druge, ali čitaocu dopušta da ih zanemari
-
Ана Голејшка – Љубов на улица
Ne mogu da budem objektivna u oceni ove zbirke. Verujem da poeziju i ne treba čitati da bi se ocenila. Onaj ko pesmu posmatra “objektivno”, između nje i sebe postavlja staklo poput onog u kakvoj kući reptila. Pesmi treba dopustiti da se umrsi u sebe i u druge pesme i u prste čitaoca. Treba prokrčiti međuredja da bi se pronašlo tek jedno od mogućih značenja stiha.
-
Dubravka Matović – Sentimentalna kuhinja
Prvi put je tek sad pročitah od prve do poslednje strane, iako sam sve recepte iz nje već isprobala. Nije ovo ni običan kuvar, ni obično “lirsko naklapanje”. Lako sam kroz redove prošetala svojim studentovanjem, osmehnuta, mokrih očiju prepoznajući svaki pomenut komadić Kragujevca. Nostalgično
