Na poslednjem Book Talk-u, održanom u Galeriji Matice srpske, upitane o uzornoj književnosti i kritici — četiri panelistkinje nisu pomenule nijedno žensko ime. Na istom događaju, samo u drugoj vrsti diskusije, uvaženi panelista loše pisanje i nepotrebnu književnost ilustrovao je jasnom ‘duhovitom’ aluzijom na popularnu učesnicu konferencije. Malo ko se iz publike nije pridružio podsmehu. I to nije samo njihova krivica, to je simptom inercije, kaskanja patrijarhalnog, plemenskog mentaliteta za evidentnim, dugoočekivanim društvenim promenama. Kazuje da književnorazgovaračkim diskursom vlada navika idenja utabanim putem, na kojem su trivijalno i žensko (još uvek!) sinonimi. Pri pogledu na davnu i manje davnu istoriju, takav (mal)tretman ženskih glasova objašnjava se (i izgovara) večito popularnim trenutkom u vremenu, istim onim koji…