Osvrnuvši se na izdanje izabranih pjesama Sylvije Plath iz 1995, pokojni je Hrvoje Pejaković naveo da je „jedna od društvenih funkcija legendi što se pletu oko pojedinih pisaca zacijelo i pripitomljavanje njihove iznimnosti“. Zasigurno, legende što se ispletu oko pojedinog autora i njegovoga životopisa mogu uvelike kompromitirati pristup djelu. Tada, sve u duhu jeftinoga senzacionalizma, […]
Continue Reading
Često tako stojim ispred police s knjigama, čini mi se satima, nesposobna da odlučim šta da izvučem. Stripovi idu lakše (ha, u kakvoj sam zabludi bila!), a preporuke me uvek dobro pripreme za čitanje. Za ovaj strip ništa nije moglo da me pripremi. Ni drugi tom koji nam je izdavačka kuća Lavirint poklonila na čitanje, […]
Continue Reading„Desilo se, znači može se desiti ponovo.” — Primo Levi Roberto Rikardi italijanski je pisac koji se ponudio kao spona između priče Jevrejina koji je preživeo holokaust i čitalaca koji moraju da znaju. Ovo je priča Alberta Seda, kojem tetovaža iz Aušvica nije poništila ličnost, koga je Roberto Rikardi upoznao i pomogao mu da progovori. Zato ovaj […]
Continue Reading
Stiže mi, sad već pretprošle godine, ceger sa grbom Sveučilišta u Zagrebu. U njemu „Priče za laku noć za mlade buntovnice”, i još tri knjige. Uz njega, doduše mejlom a ne autobusom, stiže i Milovanova reportaža sa Interlibera. U toj reportaži nije bilo srce Baš Čelika, iako se reči u ovom pasusu nižu kao da jeste, […]
Continue ReadingNismo kliknuli Ričard Ovejn Roberts i ja. Kažu da postoji naučno objašnjenje za to što stari ljudi ne vole mladu muziku; čitajući „Sva mesta na kojima smo živeli” prvi put, osećala sam se kako su se morali osećati stari ljudi iz tog istraživanja. Čitajući je drugi put, izdvojila sam priču „Eksplicitna/ retka komunikacija” i o […]
Continue Reading
Pisanje o knjigama na osnovu beležaka „iz stare sveske“ nekad bude lakše od pisanja „na živo“. Bezbolno se izostavi sve osim opšteg utiska i onoga što žvrljotine i prepisani citati promeškolje. Ova beleška iz stare sveske nastala je početkom septembra 2014. godine, kad sam se upoznala sa Henrijem Džejmsom i mačkom sad već bivših komšinica. […]
Continue Reading
Roman u kom basista smuva pevačicu stvarno ne treba drukčije reklamirati. — Алиса Тамна (@alisa_tamna) November 28, 2014 Utisci sa prve strane nizali su se ovako: 1. Jej! Muzika! 2. Šta je sa lekturom?! 3. Jej! Muzika! Ravan, gotovo nasilno umiren stil na početku verovatno bi učinio da čitanje odložim za eventualno, tamo, sledeći […]
Continue ReadingU kući u kojoj nema sreće žive sećanja u kalupu od ljudi. Bendži svet vidi očima trogodišnjaka. Kroz njegov doživljaj okoline Fokner daje najtačniju predstavu emocionalne mreže u kući. Bendži oca i sestru poznaje po mirisu, na drveće i kišu, dok ostali članovi porodice iz njegovih usta izvlače onaj zvuk. Bendžijeve rečenice su, po foknerovskoj logici ironije, najpoetičnije.
Continue Reading
Šta je to pozornica? Vidiš? Tu se igrom spremaju ozbiljne stvari. Šest lica – Otac, Sin, Majka, Pastorka, Dečak, Devojčica – nešto smeteni i neodlučni ulaze na probu jedne pozorišne predstave. Imaju naročite maske, da deluju kao kreirane realnosti. Odeća im je takva da ne daje utisak da je sašivena od materijala koji se mogu kupiti u bilo kojoj trgovini u […]
Continue ReadingPrvi put je tek sad pročitah od prve do poslednje strane, iako sam sve recepte iz nje već isprobala. Nije ovo ni običan kuvar, ni obično “lirsko naklapanje”. Lako sam kroz redove prošetala svojim studentovanjem, osmehnuta, mokrih očiju prepoznajući svaki pomenut komadić Kragujevca. Nostalgično
Continue Reading