Dakle, šta da čitamo ako već nismo otišli na Prajd, i u očekivanju narednog? Pitanje je za mene veoma složeno, jer po mom skromnom mišljenju (sa kojim ne morate da se složite), Prajd će biti ono što treba da bude tek onog dana kad svi poželimo da izađemo na ulice i učestvujemo u povorci, ili bar radosno mašemo učesnicima sa trotoara. Suština besmisla svih „porodičnih šetnji” i pitanja poput „A što i mi normalni (?) ne napravimo paradu” u tome je što ti ljudi ne žele da shvate da Prajd i jeste njihova parada, naša parada, borba za pravo svih i svakog od nas da bude ono što hoće, nosi ono što hoće, voli koga hoće.…