Prvo, najprvije i pre svega (iako kao ne volimo da smo površni) — k o r i c e su prelepe! Radila ih je Sonja Bajić, za koju ste mogli čuti (ako nikako drugačije) zbog knjige „Kakva ženska!”, o kojoj sam već pisala na blogu, a pominjem je i u poslednjem video-klipu na kanalu Knjigoložnica. Zatim, moram da pohvalim uređenje izdanja. Ko god je sa mnom proveo dovoljno vezanih sati razgovora, čuo je šta sve zameram izdavačkim kućama, posebno onima velikih izloga. Jedna od zamerki odnosi se na nepostojanje predgovora,…
-
-
Razgovor kao Andrićev most / Leva ruka tame Ursule Legvin
Predanja o prorocima predstavljaju opšte mesto u celoj porodici Čoveka. Bogovi govore, duhovi govore, računari govore. Proročanska dvosmislenost ili statistička verovatnoća pružaju odstupnicu, a protivurečja odagnava vera.” „Leva ruka tame” Ursule Legvin nije alegorično-satirično delo koje bi u priči o svetovima odrazilo naš svet i naše društvo, već prava fantastika. Pokazuje jedan od mogućih svetova i njegovu moguću interakciju sa našim, tj. jednom od mogućih budućih verzija našeg. U zavisnosti od toga kako je čitalac senzibilisan i koliko je egocentričan (/geocentričan), toliko će učitati/ naučiti o našoj…
-
Nezaboravno kolektivno samoubistvo – Arto Pasilina
Činjenica je da sam ipak malo starkofil. Hoću reći, privlači me sever. I severnjaci. I severnjačka proza, koja mi je bliska uprkos svim geografsko-kulturološkim faktorima. Onomad kad sam bila razmaštana prema Islandu, pa na neodređeno zastala u Vojvodini, to je bio čest povod za zajebanciju na moj račun, u starom, južnom društvu. Neodređeno zadržavanje preraslo je u ljubav, čini se obostranu, a od leda ostala je pomenuta starkofilija i nikad sasvim objašnjena opčinjenost severnoevropskom literaturom. To je umesto mene donelo odluku o izboru knjige za…
-
Frajer sa susednog groba – Katarina Mazeti
Kada sam videla spisak ponuđenih knjiga za prvo prerazmišljavanje sa Odisejom, plan je bio da uzmem knjigu iz žanra uokvirenog mojom zonom kritičarskog komfora. Srećom, tih dana me je fejsbuk obradovao podsetnikom na otvaranje bloga — moje prvo istupanje van njenih granica. Bilo je hrabro, ne naročito promišljeno, u znaku žene sa savršeno skladnom dnevnom sobom, i, reklo bi se, uspešno. (Hvala i vama na tome.) Ako ste dovoljno dugo ovde, primetili ste da nijedna prerazmišljena knjiga nije sasvim *ljubić*. Ono što je prelomilo u odlučivanju za Frajera sa…
-
Stepa, Čehov – utisci
Zašto ću je čitati ponovo? Zato što treba. Treba je čitati u svim životnim razdobljima, u svakom od njih očima drugog „junaka epizode”, i svako čitanje će biti draže i potpunije i različito obojeno. Priča „Stepe” nije priča o ni po čemu posebnom dečaku Jegoruški koji kreće na put u veliki grad u kojem ima da završi školu, nego priča o stepi i sudbinama koje pešače, jašu ili se voze preko nje. O stepi od koje svaki putnik otkida ono što mu je potrebno, često…
