-
U ovoj kćerki imate pomalo sina // Radmila Petrović – Moja mama zna šta se dešava u gradovima
Nizu pjesnikinja mlađe generacije koje ostavljaju dubok trag svojim zbirkama u okviru zajedničkih nam jezika (Dijala Hasanbegović, Monika Herceg, Jana Radičević – da spomenemo samo neke) pridružila se i zbirkom „Moja mama zna šta se dešava u gradovima“ i Radmila Petrović. Autorica i njeni stihovi dočekani su panegiricima i superlativima, još od prvih objavljenih uradaka na društvenim mrežama i pojave sad već legendarne fotografije pjesnikinje na traktoru. Valja napomenuti da je ovo autoričina treća zbirka, a objavljena je u izdanju PPM Enklava, hvalevrijednoga i entuzijastičkog projekta izdavačke kuće i online časopisa Zvonka Karanovića. Mlada pjesnikinja predstavila se kao pažnje vrijedan autor koja u ovo vrijeme hiperprodukcije i navale u online…
-
Draga Idžeavele – Čimamanda Ngozi Adiči
„Postoji jedan razlog da se planer zove ženski planer — ako ima menstrualni kalendar. Postoji jedan razlog da se brijač zove ženski brijač — ako ima menstrualni kalendar.” – Lazar Čovs Čimamanda Ngozi Adiči rođena je 1977. godine. Bavi se književnošću i aktivizmom i to dvoje spaja u delima koja pripadaju oblasti nefikcije, odnosno publicistike. Iako su njeni romani u lektiri za studije engleskog jezika i književnosti, popularnost koju danas ima stekla je govorom na konferenciji TED koji je potom pretvorila u knjigu — „Svi bi trebalo da budemo feministi i feministkinje”. O njoj ste na Prerazmišljavanju čitali u više navrata — u tekstu 12 najknjiga 2018. godine, jednom mesečnom pregledu i preporukama 8 knjiga umesto…
You May Also Like
Vezenje – Marđan Satrapi
Frank O’Hara – Pjesme za ručak
Sokolar – Vladimir Lazović
-
Popodne pisca – Peter Handke
Prvo, najprvije i pre svega (iako kao ne volimo da smo površni) — k o r i c e su prelepe! Radila ih je Sonja Bajić, za koju ste mogli čuti (ako nikako drugačije) zbog knjige „Kakva ženska!”, o kojoj sam već pisala na blogu, a pominjem je i u poslednjem video-klipu na kanalu Knjigoložnica. Zatim, moram da pohvalim uređenje izdanja. Ko god je sa mnom proveo dovoljno vezanih sati razgovora, čuo je šta sve zameram izdavačkim kućama, posebno onima velikih izloga. Jedna od zamerki odnosi se na nepostojanje predgovora, pogovora, biografije pisca. Štampa se koješta u suludim tiražima, a nema se za desetak dodatnih strana koje neće biti katalog edicije, ali će o izdavaču reći…
-
Razgovor kao Andrićev most / Leva ruka tame Ursule Legvin
Predanja o prorocima predstavljaju opšte mesto u celoj porodici Čoveka. Bogovi govore, duhovi govore, računari govore. Proročanska dvosmislenost ili statistička verovatnoća pružaju odstupnicu, a protivurečja odagnava vera.” „Leva ruka tame” Ursule Legvin nije alegorično-satirično delo koje bi u priči o svetovima odrazilo naš svet i naše društvo, već prava fantastika. Pokazuje jedan od mogućih svetova i njegovu moguću interakciju sa našim, tj. jednom od mogućih budućih verzija našeg. U zavisnosti od toga kako je čitalac senzibilisan i koliko je egocentričan (/geocentričan), toliko će učitati/ naučiti o našoj civilizaciji, jer priča o planeti Geten, kojoj su međuzvezdani istraživači nadenuli nadimak Zima, naizmenično kazivana glasom narodnih (‘ognjišnih’) predanja, jednog domoroca, i jednog posetioca, budi…
-
Nezaboravno kolektivno samoubistvo – Arto Pasilina
Činjenica je da sam ipak malo starkofil. Hoću reći, privlači me sever. I severnjaci. I severnjačka proza, koja mi je bliska uprkos svim geografsko-kulturološkim faktorima. Onomad kad sam bila razmaštana prema Islandu, pa na neodređeno zastala u Vojvodini, to je bio čest povod za zajebanciju na moj račun, u starom, južnom društvu. Neodređeno zadržavanje preraslo je u ljubav, čini se obostranu, a od leda ostala je pomenuta starkofilija i nikad sasvim objašnjena opčinjenost severnoevropskom literaturom. To je umesto mene donelo odluku o izboru knjige za drugo prerazmišljavanje sa IK „Odiseja”, i bez moje svesne namere opteretilo čitanje očekivanjima. Pripremila sam se za mrklinu, za resku turobnost i melanholičnu svežinu, i već…
-
Frajer sa susednog groba – Katarina Mazeti
Kada sam videla spisak ponuđenih knjiga za prvo prerazmišljavanje sa Odisejom, plan je bio da uzmem knjigu iz žanra uokvirenog mojom zonom kritičarskog komfora. Srećom, tih dana me je fejsbuk obradovao podsetnikom na otvaranje bloga — moje prvo istupanje van njenih granica. Bilo je hrabro, ne naročito promišljeno, u znaku žene sa savršeno skladnom dnevnom sobom, i, reklo bi se, uspešno. (Hvala i vama na tome.) Ako ste dovoljno dugo ovde, primetili ste da nijedna prerazmišljena knjiga nije sasvim *ljubić*. Ono što je prelomilo u odlučivanju za Frajera sa susednog groba jeste površni utisak da baš ona može biti prva. Da li se usput dogodilo jedno MEĐUTIM, ili je roman zaista *tek* ljubić, saznaćete ako…
-
Stepa, Čehov – utisci
Zašto ću je čitati ponovo? Zato što treba. Treba je čitati u svim životnim razdobljima, u svakom od njih očima drugog „junaka epizode”, i svako čitanje će biti draže i potpunije i različito obojeno. Priča „Stepe” nije priča o ni po čemu posebnom dečaku Jegoruški koji kreće na put u veliki grad u kojem ima da završi školu, nego priča o stepi i sudbinama koje pešače, jašu ili se voze preko nje. O stepi od koje svaki putnik otkida ono što mu je potrebno, često nesvestan da je išta poneo sa sobom, kad iz nje izađe u civilizaciju. Priznaju samo da u njenoj magli žbunje i kamenje sve liči na ljude,…
