-
Stevan Sremac – Ivkova slava
„Ivkova slava“ lako može biti knjiga čije čitanje sam najduže odlagala. Naravno da sam jedini krivac za to ja sama, ali, ako bih smela da svalim na drugoga, okrivila bih film. Naime, film „Ivkova slava“ propušta da nas upozna sa životom četvorice prijatelja (Ivka, Kurjaka, Smuka i Kalče) pre tog nesrećnog Đurđevdana, tako da, lako smetnuvši s uma narodnu „S kim si – takav si“, požurimo da se sažalimo nad problemima domaćina.
-
Stevan Sremac – Pop Ćira i pop Spira
Čitajući ovaj roman drugi put, deset i malo još godina kasnije, čini mi se da sam uživala više nego pri prvom, osnovnoškolskom čitanju. U osnovnoj školi imamo istraživačke zadatke koji bi trebalo da nas provedu kroz delo, redom, onim putem kojim nastavnik najradije prolazi.
-
Prerazmišljavanje #4 (Lazarevićevi muškarčići)
U recenziji Zamjatinovog romana „Mi“ uporedila sam glavnog junaka sa junacima pripovedaka Laze Lazarevića, nazvavši ih jednim imenom „Lazarevićevi muškarčići“. Prozvana od strane ljubitelja dela našeg velikog realiste, osećam se dužnom da svoju tvrdnju obrazložim.
-
Bajke iz celog sveta (“Mlado pokolenje” 1965.)
Volim bajke. Kad sam u seoskoj biblioteci pronašla ovu staru, raščerupanu knjigu, jedva sam čekala da nađem vremena za čitanje. Bilo je to jednom, a možda nikad nije ni bilo… Moram da priznam da sam očekivala mnogo više pravih bajki. U ovoj zbirci ima i legendi i šaljivih kratkih priča, a naišla sam i na dve basne.
-
Milovan Glišić – Izabrane priče
Puna mehana seljaka. Zbijaju šalu, zadirkuju jedan drugoga, pričaju gde je koji što nagrabusio i smeju se. Ova zbirka je korpa u krojačkoj radionici – puna najrazličitijih krpa i traka iz života srpskog sela. Neke su, poput “Roge”, šarene i tople, neke, kao “Glava šećera”, večito nove i grube, a neke meke i prijatne na dodir uprkos pohabanosti, poput priče “Posle devedeset godina”.
-
Ulica divljih kestenova (izbor)
Izuzetan izbor! Oduševljena sam skoro svakom pričom. Čitala sam je brže i sporije, vraćala se na neke delove i preletala preko njih pri narednom pročitavanju, divila se jeziku i utapala u karakterima. Preporučila bih je četrnaestogodišnjoj sebi. 1. Milorad Pavić – Dopis časopisu koji objavljuje snove Odlična! 2. Aleksandar Tišma – Hiljadu i druga noć Nelagodna.
-
Radoje Domanović – Vođa
Gde je i kad je ovo bilo, to se, mislim, ne tiče ni vas ni mene. Glavno je da vi meni verujete da je to bilo negde i nekad u nekom kraju, a to je dosta. Cilj satire nije istina, nego pouka, pouka kao glavni okidač koji priziva opomenu iz prapriče. Istina kroz ispredanje nepravderađa satiru. Osnova satire nije parabola, nego poverenje,
