„S kakvim pravom traži od mene ovaj život, ovo društvo, da ja živim za njega samo? Šta mi daje u naknadu za to? S kakvim pravom hoće ono da ja ugušim ovu životnu snagu što vri i teži da se razvije do najširih granica?… S kakvim pravom hoće ono da ja satrem svoje ja, da svoje najmilije težnje ostavim da sagore u meni samoj?… Dok bi sve to htelo života!… Htelo da živi punim, snažnim životom, dostojnim čoveka.” Osetljiva sam, ko svi, na sebi slično. A Leposava Mijušković još se i koreni gde i ja, s tim što se ona grana nad međuvekovnom srpskom književnošću, iznad svoda kanonskih patrijarhalnih krošanja,…