-
Stevan Sremac – Pop Ćira i pop Spira
Čitajući ovaj roman drugi put, deset i malo još godina kasnije, čini mi se da sam uživala više nego pri prvom, osnovnoškolskom čitanju. U osnovnoj školi imamo istraživačke zadatke koji bi trebalo da nas provedu kroz delo, redom, onim putem kojim nastavnik najradije prolazi.
-
Volter – Kandid, ili Optimizam
Smatra se da je Volter „Kandida“ pisao u svojoj najpesimističnijoj fazi. Međutim, centralna poglavlja ismevaju obe filozofije – i optimizam i pesimizam – kao greške u obrazovanju/ vaspitanju i posledice nedostatka raznovrsnog iskustva. Što se stila tiče, ukratko, u Volteru ima malo Aristofana Kada je neko zaljubljen, ljubomoran i išiban
-
Umberto Eko – Ime ruže
Roman „Ime ruže“ pod svim uglovima i kroz sve slojeve ostaje: 1. zabavna detektivska priča, 2. zanimljiva (anti)teološka rasprava i 3. poučan primer lavirinta. U uvodnim poglavljima (da, više ih je) Eko čitaoca uključuje (posvećuje?) kao saučesnika u adaptaciji rukopisa.
-
Radoje Domanović – Vođa
Gde je i kad je ovo bilo, to se, mislim, ne tiče ni vas ni mene. Glavno je da vi meni verujete da je to bilo negde i nekad u nekom kraju, a to je dosta. Cilj satire nije istina, nego pouka, pouka kao glavni okidač koji priziva opomenu iz prapriče. Istina kroz ispredanje nepravderađa satiru. Osnova satire nije parabola, nego poverenje,
