Lepo, bre. Roman „Ništa se nije desilo” slojevit je i sadržajan. (Može knjiga biti slojevita i bez pravog sadržaja, kao prazan burek.) Malo post(-), malo nalik na Sremčev moderni realizam, malo Volter, malo autentična skromnost koja bi priču stavila u prvi plan, da je ne zaseni, ali ne bi ni da je nameće. E, ta nenametljivost stilu ne oduzima prodornost i čvrstinu, nego mu upravo daje prostora da radi sve ono što dobar stil inače radi, kad nije sputan arogancijom vlasnika. Na prvi pogled prve strane (šta ću) — retko pismena knjiga. Na prvi zalogaj — retko ukusna. Svaka klitika je na svom mestu, ali tako da to stvarno bude…