-
Marko Šelić – Zajedno sami
Kad o knjizi ništa ne prerazmislim, to može da znači samo da joj se ne smatram doraslom, po bar jednom od parametara čiji se broj svakodnevno povećava. U ovom slučaju, autoritet od kog zazirem nije autor, već tema. Ili, pre, ono iza teme.
-
Goran Savić – Epicentar, Magične note (Epicentar #1)
Roman u kom basista smuva pevačicu stvarno ne treba drukčije reklamirati. — Алиса Тамна (@alisa_tamna) November 28, 2014 Utisci sa prve strane nizali su se ovako: 1. Jej! Muzika! 2. Šta je sa lekturom?! 3. Jej! Muzika! Ravan, gotovo nasilno umiren stil na početku verovatno bi učinio da čitanje odložim za eventualno, tamo, sledeći vikend, godinu, život. Na (moju) sreću,
-
Ана Голејшка – Љубов на улица
Ne mogu da budem objektivna u oceni ove zbirke. Verujem da poeziju i ne treba čitati da bi se ocenila. Onaj ko pesmu posmatra “objektivno”, između nje i sebe postavlja staklo poput onog u kakvoj kući reptila. Pesmi treba dopustiti da se umrsi u sebe i u druge pesme i u prste čitaoca. Treba prokrčiti međuredja da bi se pronašlo tek jedno od mogućih značenja stiha.
