Ako ne računamo nacrte o Daci Borisa Mišića (koji se, čujem, sklapaju u roman ove godine), dugo nisam u ruke dobila pravu knjigu za mlade. Pre čitanja romana Jedini vanzemaljac na planeti, na osnovu tuđih utisaka na Goodreads-u, znala sam samo da se neću sresti ni sa vampirima ni sa ljubavnim trouglom. Zato mi prva rečenica — Kada sam prvi put ugledala Smitija Tibsa, upravo sam proživljavala jedan od najgorih dana u svom životu.  — nije delovala nimalo sumrakoliko. Međutim, kako je uvod odmicao, sve je postajalo poznatije i poznatije, do dela kad junakinja/pripovedačica opisuje prvi pogled na Smitija Tibsa, kada umalo da se glasno nasmejem. Vrlo, vrlo sumrakoliko. No, knjige o maturantima za mlađe od…