-
Ivo Andrić – Deca (i druge pripovetke)
Uvek oklevam pre načinjanja njegovih priča. Odbijaju me nečim što ne mogu da definišem. Kao da između mene i naslova na koricama postoji davnašnje neprijateljstvo. Dugo sam smatrala da ga prosto ne volim – da je problem u mojoj nedoraslosti zadatku čitanja Andrića. Sad bar znam da mom oklevanju uzrok nije to, iako pravom uzroku nisam na tragu.
-
Pripovesti barda Bidla
(s komentarima profesora Albusa Dambldora) Čak i ako vas ne zanimaju Bidlove priče za decu, podstaknuti knjigom Rite Skiter pokušaćete da preko komentara odgonetnete Dambldora. Uspećete, onoliko koliko je to s ličnošću poput njegove moguće. Zbirka sadrži pet čarobnjačkih bajki: 1. Čarobnjak i skakućući lonac 2. Vrelo velike sreće 3. Veščevo kosmato srce 4. Baka-zekonja i njen Cerekajući panj 5. Priča o tri brata
-
Kenilvorti Visp – Kvidič kroz vekove
Madam Pins, naša bibliotekarka, rekla mi je da je (knjigu) gotovo svakodnevno “vucaraju, balave po njoj, uopšteno zlostavljaju” – što je veliki kompliment za bilo koju knjigu. Ne volim sportove s loptom. Ne mirišem ih, uopšte, zapravo. A volim Hogvorts i sve što je u vezi s njim. Zato sam ovu knjigu otvorila željno, iako ne bez rezervi. (Čitala bih isto tako i o Akademiji Bobatons, iako ne volim Francusku, jer je preko Tročarobnjačkog turnira povezana s Hogvortsom.) Pravog ljubitelja kvidiča zainteresovaće već sami nazivi poglavlja:
-
Braća Grim – Trnova ružica
Užasan izbor. Bolesnije narodne bajke nisam čitala. Ima “normalnih”, “bajkovitih” bajki, kao što su “Trnova ružica”, “Snežana”, “Pčelica matica”, “Čarobni stočić, zlatni magarac i batina iz vreće” i “Živa voda”, a ima i priča o nasilju i nezahvalnosti bez pouke. Sova govori o propasti koju ljudska glupost i samoživost navlače na sve okolo. Ravno, ružno, bez traga
-
Dragan Lukić – Tri lule
Veselo, razigranije, Dragan Lukić. Lukić je gradsko dete i pesnik za decu iz grada. Njegov junak životinje viđa samo u zoološkom vrtu i kutiji za igračke, velik je i snažan lovac, pa se užasno boji pretećih jarčevih rogova. U selu ima deku sa rukama punim jabuka,
-
Branko V. Radičević – Pesme o majci
Iako sam sve stihove srcem doživela, nisam prepoznala svoju majku u njima. Možda jer nisam sin. Ali verujem da je zbirka ganula svako zahvalno dete, bez obzira na pol. Ima jedan čas kad mati tvoja nemoćna stoji u kutu.
-
Milovan Danojlić – Čudnovat dan
Pa to je kao kad ti na glavu padne crep Ceo svet postao lep! Pošto je ovo ipak lektira za 1. razred, prilagođenija je deci od izbora u knjizi “Da mi je znati”. Sapuni se kupaju, mačka sluša narodne pesme, lubenice sazrevaju, a miš ušiva kišu za dvorište. U martu ceo svet liči na kuću koja se kreči, a mali afrički poglavica cenjen je iako nema nogavice.
-
Milovan Danojlić – Da mi je znati
Pesme su tmurnije nego što bi trebalo da budu. S druge strane, i pesnikovo detinjstvo bilo je tmurnije nego što detinjstva treba da budu. On piše jezikom deteta, ali su mu teme odrasle. Ne tetoši malog čitaoca “malim” osećanjima, već mu daje sebe na papiru. Staru dušu, melanholičnu, u telu mladog čoveka. Pesme “Miris zove”, “Dunja” i “Neprodati hleb” ni odraslom čoveku ne bih čitala. Preturobne su, preteško sive uprkos živosti opisanih boja. Jesu lepe, lepotu im ne poričem. Čitaću ih opet kad mi zatrebaju suze. Šuma kad hukne, njeni uzdasi Sami u sebe ko da utonu. Žao mi je čoveka koji u februaru vidi samo mrak, a u njivama…
-
Grozdana Olujić – Glasam za ljubav
Preporučila bih je jednocifrenogodišnjoj sebi. Ne pitaj me, ne znam šta bih hteo da postanem, ne znam kakav bih hteo da budem. Možda sam malo onako, a možda sam i kukavica. Jednocifrenogodišnja ja svoj odraz ne bi videla u Slobodanu i bila bi ponosna na to. A svideo bi joj se — neumeren, isfrustriran i odraslo umoran. Prošlogodišnja ja prezirala je likove roditelja i brinula zajedno s njima. Sasvim letnja knjiga. Da se čita na putu do plaže. Da se o njoj razmišlja i da se pamti kao izlet u blago uprkos grubom. Da ostavi ukus ribizli na jeziku. Najbolje prikazan lik: Slobodan, logično Najdraži lik: Rašida, još logičnije Uz čitanje slušati: Clannad
-
Ljubivoje Ršumović – Smešna prašuma
Ima dovoljno nonsensa i eufemizama da bi se smatrala poezijom za decu. Sve ostalo je bol odraslog čoveka suočenog sa svetom. (Kao u pesmi “Iza prvog ugla”.) Čak je i patriotizam predstavljen nedovoljno detinjasto da se ne bih zamislila nad stihovima Domovina se brani knjigom
