Proces biranja savršenog predstavnika znaka Škorpije, za razliku od same Škorpije, veoma je jednostavan.
Viktor Peljevin je za mene ona jedna intrigantna osoba koja vas okupira a jasan razlog izmiče.
Peljevina su takođe opisali kao ikonu mladih ljudi, što je zgodno, jer kako je poznato, živi po budističkim manastirima u Nepalu, Južnoj Koreji, Kini i Japanu. Danas je najpoznatiji živi ruski pisac nove generacije.
Kada bi znak Škorpije mogao da stane u jednu reč, to bi bila misterioznost. A kada bi pisac poput Peljevina mogao da se opiše jednom rečju, upravo bi se ta reč upotrebila.
U dosadašnjem čitalačkom iskustvu upoznala sam raznolike knjige, ali susret s Peljevinom najbliži je osećaju sudara sa stenom. Osećate mahovinu u ustima, reski miris hladnoće na koži, dah vam ima metalni miris krvi a kad otvorite oči otkrijete da se nalazite usred noći između nepoznatih objekata a sa poznatim operativnim sistemom.
Svetovi Peljevinovi nadograđuju se na poznato, uvek otkrivajući neku novu stvarnost koja je uvek bila prisutna, samo nevidljiva. Isti je osećaj poznavati Škorpiju. Uvek je to neko drugačije iskustvo na uobičajenoj platformi.
Peljevin je tu da razotkrije apsurdnosti putovanja u svemir pod opsesijom herojskih podviga, a sam junak Omon Ra predstavlja upozorenje da pazimo kom se bogu molimo. Razotkrivanje lažne sigurnosti kao i fuzija kanonskog i digitalnog nalazi se pod „Šlemom užasa”.
Kad god kročim u Peljevinov kriptični um, u mom nastaje vertigo. Intenzitet svih osećanja, svakog razmišljanja, svih stanovišta i teorija simultano… kao da sam kročila u matriks gde uviđam da sam ja virus a ne funkcionalni program.
Sličan problem analiziran je u knjizi „Život insekata” gde svaki bag predstavlja jedan od tipova ličnosti u modernom društvu.
Kao i svaka autentična Škorpija, Peljevin životu (knjigama) pristupa filozofski, začudno i duhovito. Poigrava se sa likovima doslovno i na svaki način. Glavna ideja jeste da se ljudi ponašaju kao insekti, instinktivno, rutinski i nesvesno. U knjizi poređenje nestaje i ljudi postaju poluinsekti. A kada se lik ponaša kao insekt, to nije samo šala, već pokazuje nešto o ljudskom životu.
Škorpije svoj uvid u kosmos skupo plaćaju.
Njihovo postojanje je često karmičko, stoga teško, i zahtevno. Usamljenost i osamljenost hrane teorije zavere koje nekad izrastaju u ogorčenost, osvetoljubivost, pa i ludost. Mračne strane Škorpije najmračnije su i dosta vešto zamaskirane.
Peljevinov stav je da svi nose maske, identitet je iluzija, ljudi projektuju laži o sebi na koje sami padaju. Ko smo mi i šta je stvarnost jesu teme u „Svetoj knjizi vukodlaka”. Kroz društvene arhetipove životinja spoznajemo surovu rusku političku scenu i težak život građana, Peljevinova budistička uverenja i egzistencijalnu patnju, satiru i ljubav. Ljudi su zarobljeni u iluzijama a sloboda dolazi kroz razumevanje tih iluzija, ne kroz trčanje za njima.
Čitajte Peljevina.
Upozoreni ste.
