Završava se pun krug našeg astroputopisa francuskim piscem kako je i počeo.
Viktor Igo rođen je 26.2.1802. Bio je pisac, pesnik, romansijer, dramaturg i predvodnik mnogih književnih i političkih generacija. Njegovo ime obeležilo je francuski romantizam.
Znak Ribe karakteriše ogromna emotivna dubina i jaka empatija. U romanu Jadnici Igo ne opisuje siromaštvo već ulazi i u psihologiju likova, razume njihove greške i daje im dostojanstvo. Igo je u svako svoje delo utkao snažno razumevanje za patnju drugih, posebno onih koje društvo odbacuje.
Ribe imaju istančanu viziju idealnog sveta. One gledaju svet svojim vodenim, zamućenim očima i vide kakav treba da bude.
Ribe takođe imaju dvostruku prirodu i dele se na dva profila. Jedna Riba pliva u naučnim, pragmatičnim vodama, a druga Riba pliva u umetničkim, sanjarskim. Igo nije bio samo pisac već i glas za moralna stanovišta, borac za veću prihvaćenost neprihvaćenih. Sve je to uočljivo u delu Bogorodičina crkva u Parizu, gde je opisao i borbu između oprečnosti: lepote & ružnoće, pravde & nepravde, spoljašnjeg & unutrašnjeg sveta.
Ribe stalno plivaju u potrazi za višim ciljem, smislom, nadom. Nažalost, u krug. Ribe su sinonim za snenost, snove, sanjanje i simboliku koja ih podupire. Kao carevi maštanja i posrednosti, Ribe kad pišu, retko pišu direktno. Igo piše putem metafora, stvara pomalo mistične atmosfere i prikazuje epske, bezmalo sanjalačke scene. Njegovi gradovi, likovi i događaji mogu se protumačiti kao da su između realnosti i sna.
Sudar sa stvarnošću koja je toliko različita od riblje može izazvati veliku patnju, koja neshvaćena prelazi u mazohizam. Ribe vide patnju kao put ka iskupljenju. Likovi kod Igoa prolaze kroz ogromnu bol, ali se transformišu u moralno uzvišene osobe. Jedno od vrlo ribljih shvatanja čovekove svrhe jeste da kroz bol dolazi duhovno uzdizanje.
Ribe kao vodeni znak ne vide granice, ne priznaju ih i odriču ih se, jer voda je bezgranična i poprima oblik svog trenutnog boravišta. Voda se stalno kreće i retko ostaje na jednom mestu dugo. Ima svoje korito, ali i pravac. Tako Igo ne piše samo o Francuskoj, nego o celom čovečanstvu. Njegove teme su univerzalne, jer on piše o ljubavi, pravdi, žrtvi i iskupljenju. Njegovo pisanje nije samo racionalno već i intuitivno, saosećajno, prelazi i u duhovno.
Kako je duhovno zapravo misteriozno, tako su i Ribe nedokučive. Pisati naširoko o njima gotovo je uvreda. Zato ih ostavljamo u njihovoj realnosti sa porukom od Igoa: „Ništa nije moćnije od ideje čije je vreme došlo”.
Vreme je da uzemete u ruke bilo koje delo Viktora Igoa.
